Integrisano planiranje procesa je jedan od osnovnih preduslova uspešnog poslovanja. Ipak, težeći da optimizujemo naše operacije, mi se konstantno suočavamo sa brojnim problemima koji zahtevaju pravovremen i relevantan odgovor. O njima, kao i drugim temama iz oblasti lanca snabdevanja, sa nama razgovara Bojana Branković, direktor logistike u kompaniji Beorol.
Efikasan lanac snabdevanja zahteva pažljivo planiranje i sinhronizaciju svih njegovih činilaca. Na osnovu vašeg iskustva, možete li izdvojiti oblasti koje po vama nose dodatne izazove?
Na efikasnost lanca snabdevanja utiču dva segmenta – interni i eksterni. Kada govorimo o internom uticaju na efikasnost lanca snabdevanja, najveći pritisak na troškove čini nedostatak integrisanog sistema planiranja poslovnih procesa. Nedostatak ovakvog pristupa je obično uzrok većine problema u poslovnom sistemu, a najlakše se vidi kroz pikove u lancu snabdevanja. U slučaju eksternih uticaja obično mislimo na nestabilno okruženje na koje smo se uglavnom navikli i na koje ne možemo da utičemo. Ali, moramo biti fleksibilni i prilagodljivi, brzo reagovati i biti spremni da stalno unapređujemo sebe.
U svojoj dosadašnjoj karijeri, bavili ste se različitim procesima, a ono što je posebno zanimljivo jeste i to što ste rukovodili uvođenjem Lean i Six Sigma metodologije u uspešnim privrednim sistemima. Možete li nam reći više o ovom iskustvu?
Od svega što sam na temu LEAN-a i Six Sigme u svojoj profesionalnoj karijeri radila, moram da izdvojim Neoplantu. Pre svega zbog kompleksnosti procesa u mesnoj industriji i širini portfolija koji Neoplanta ima. Prilikom implementacije LEAN-a, od izuzetnog je značaja odvojiti se od postojeće organizacione kulture i napraviti novu, odnosno stvoriti nov način razmišljanja. Potrebno je pokrenuti ljude da vide probleme, a ne da prolaze pored njih. Jer LEAN se i na početku i na kraju oslanja na ljude koji će metodologiju i principe dalje prenositi, šireći organizacionu kulturu stalnih unapređenja. Pri implementaciji metodologije uvek formiram svoj multifunkcionalan tim, čija je osnovna odlika to što delimo isti vrednosni sistem. U Neoplanti sam imala privilegiju da formiram fantastičan tim, pre svega ljudi a zatim i eksperata u svojim oblastima. LEAN je u svojoj prirodi upravljanje promenama, a koliko je teško uvesti promenu zna svako ko je to pokušao.
Formalno obrazovanje je predugo odvojeno od prakse. Iako daje dobru osnovu za dalju edukaciju ne priprema studente za realnost tržišta. Ključ kvalitetne edukacije je u saradnji privrede i nauke.
Posedujete i iskustvo stručnog konsultanta. Kako vidite budućnost eksternog angažovanja stručnjaka u različitim oblastima na našim prostorima? Šta je to što oni treba da zadovolje i u kojoj meri je najčešće moguće odgovoriti na potrebe klijenata?
Eksterno angažovanje stručnjaka je potreba tržišta. Ona postoji u velikim sistemima ali je još izraženija u malim i srednjim preduzećima. Veliki sistemi tu potrebu prepoznaju i mnogo lakše se odlučuju da zatraže pomoć, jer to je deo njihove organizacione kulture. Sa druge strane, srednja preduzeća prepoznaju da im je pomoć potrebna tek posle dužeg perioda pokušaja i grešaka, što rezultuje sve dubljim uplitanjem u problem i komplikovanjem sopstvenih procesa. Sistemi srednje veličine imaju najviše potrebe za angažovanjem stručnjaka, ali se najteže na to odlučuju. Razlog je jednostavan – više puta su skupo platili uslugu eksperta, a za taj novac nisu dobili ništa (ili su dobili nešto vizualizacije, dok su procesni problemi ostali i nakon odlaska konsultanta). Opet je sve na nama, na načinu na koji ćemo prići sagovorniku ili problemu, kao i na načinu na koji ćemo isti rešiti. Naši rezultati ostaju za nama i pričaju umesto nas.
Koliko je formalno obrazovanje u mogućnosti da utiče na kvalitet kadrova koji će preuzeti različita zaduženja u domenu lanca snabdevanja? Da li je odnos teorije i prakse danas balansiran, ili je neophodno raditi na unapređenjima po ovom pitanju?
Formalno obrazovanje je predugo odvojeno od prakse. Iako daje dobru osnovu za dalju edukaciju ne priprema studente za realnost tržišta. Ključ kvalitetne edukacije je u saradnji privrede i nauke. Fakulteti kao što su FON, Saobraćajni fakultet ili Ekonomski fakultet su napravili značajan iskorak ka privredi, kako bi približili i prilagodili predavanja potrebama biznisa. U organizaciji FON-a i Privredne komore Srbije, već 13 godina se održava SPIN (skup privrede i nauke). Sve češće dobijamo pozive da budemo gostujući predavači na fakultetima i da razmenjujemo znanje sa studentima. Potrebno je iskoristiti svaku priliku koja nam omogućuje da budemo prisutni u obrazovnim institucijama.
Bitno je naglasiti da nas tržište rada i manjak kvalitetne radne snage prirodno okreću ka fakultetima. Privreda prepoznaje značaj prisustva u okviru njih kao svoju potrebu da zaposli najboljeg studenta u svoj tim. Ključ unapređenja sistema obrazovanja je u stalnoj saradnji i konstantnom davanju, u našem radu sa profesorima i studentima. Budimo svesni da je mali broj profesora izašao iz svoje zone komfora i počeo da radi na povezivanju nauke i privrede. Mi moramo da ih prepoznamo i da im pružimo podršku na tom putu. To je jedini, dugoročno isplativ put.
Kako gledate na ulogu Srpskog udruženja profesionalaca u lancu snabdevanja kada je u pitanju razvoj i razmena dobre prakse u Republici Srbiji i regionu?
Udruženje je mesto akumulacije znanja i kao takvo nam je neophodno. Svi smo mi učili posao od nekoga, niko od nas nije izašao sa fakulteta kao ekspert, već smo to postali radeći sa ljudima koji su eksperti i koji su kao mentori umeli da nam prenesu znanje i pruže podršku na tom putu. SUPLS je mesto gde možete da dođete po znanje, savet, podršku, i zbog toga ima neprocenjiv značaj za razvoj i razmenu dobre prakse.