Šta je potrebno učiniti kako bismo stvarali moderne lance snabdevanja, kao i sisteme u kojima razvijena organizaciona kultura postaje pokretač poslovnog razvoja, jesu dva pitanja koja nikada ne gube na aktuelnosti. Svoje mišljenje i iskustvo vezano za njih, ali i druge teme iz oblasti lanca snabdevanja, sa nama je podelio Goran Popović, COO u kompaniji Bambi.
Često govorimo o dobroj praksi u oblasti lanca snabdevanja, te se čini da po pitanju potrebe za njegovim kontinuiranim unapređenjem vlada opšti konsenzus. Ipak, kakva je situacija u praksi? Koje su to najčešće prepreke sa kojima se organizacije suočavaju u procesima optimizacije i povećanja efikasnosti?
Oduvek su se lanci snabdevanja kontinuirano unapređivali. Ne zaboravite da su oni postojali i pre ere kompjutera, interneta, digitalnog sveta. Vodili su ih ljudi i sa kamenim pločama, na pergamentu, sa olovkom i papirom.
Pojavom globalnih i lokalnih kriza, došlo je do povećanja fokusa na lance snabdevanja, te je on postao prioritet kako u svetu, tako i kod nas. Nažalost, poput svih ljudi i mi se u većini slučajeva počinjemo baviti unapređenjem procesa onda kada se već nalazimo u problemima ili krizi – umesto da to činimo kada smo na vrhuncu. Uzimamo stvari zdravo za gotovo. To je najveća prepreka. Neophodno je menjati mindset, podsticati želju i pronalaziti inspiraciju za konstantnim unapređenjem i delovati preventivno, a ne korektivno.
Kako biste opisali lanac snabdevanja budućnosti? I što je još važnije – da li nam je ona već stigla?
Nedavno sam sa kolegom koji se bavi prodajom, razgovarao na temu validacije i stepenu u kome je zadovoljan sa lancem snabdevanja u njegovoj kompaniji, odnosno načinu njegovog funkcionisanja u periodu pandemije – kada se značajan deo timske komunikacije premestio u digitalno okruženje putem video poziva, bez direktnog kontakta. Njegov odgovor je bio kratak i jasan: „Ne viđam vas više tako često, ali je „iskakanja“ sve manje.
To je prednost digitalnog i End 2 End pristupa. Održavati kontinuitet, biti agilan, razmišljati globalno, delovati lokalno!
Jedna od ključnih kompetencija modernog lanca snabdevanja je upravljanje rizicima (Risk Management). Tom opredeljenju ne smemo pristupati po sistemu „tick the box“, već suštinski.
U kojoj meri uspešni poslovni sistemi danas primenjuju dokazane i proverene metodologije – naročito kada je u pitanju lanac snabdevanja? Koje od njih biste izdvojili kao neophodne i da li se one implementiraju na adekvatan način, ili samo na deklarativnom nivou?
Ključna uloga lanca snabdevanja je da razume poslovne potrebe sistema i da obezbedi održivo snabdevanje od dobavljača (partnera) do potrošaca (kupca). End 2 End pristup podrazumeva fokus i razumevanje potreba potrosača (Customer Service) i njihovog (ne)zadovoljstva. Nažalost, ovakav pristup je najčešće samo deklarativan.
Jedna od ključnih kompetencija modernog lanca snabdevanja je upravljanje rizicima (Risk Management). Tom opredeljenju ne smemo pristupati po sistemu „tick the box“, već suštinski. Ista je situacija i sa upravljanjem troškovima (održivost, Cost Deployment) lanca snabdevanja. Koliko je on sposoban da podnese povećani trošak i veći lead time za sirovine i materijale iz Azije? Postoji li alternativa za takve situacije u budućnosti? To su samo neka od pitanja na koje u svakom trenutku moramo imati odgovore.
Ljudima se ne upravlja – ljudi vas ili slede ili ne slede. Da biste ovo ostvarili, morate živeti i raditi po principu – za mnom, a nikako – napred!
Kako na najbolji način doprineti razvoju ljudskih kapaciteta u okviru jednog sistema, ali i identifikaciji zaposlenih sa ključnim korporativnim vrednostima? Kako to utiče na razvoj organizacione kulture i unapređenje procesa?
Čovek je najvažnija karika u lancu snabdevanja. Nema sumnje da će upravo on, uz pomoć svih tehnoloških inovacija, nastaviti da vodi moderne, digitalizovane lance snabdevanja.
Jedini način da to bude održivo jeste da budete role model i ličnim primerom vodite timove u promene. Ako želite da izgradite poverenje i vrednosti, vi morate da pokažete i dokažete da promene kreću od vas. Ljudima se ne upravlja – ljudi vas ili slede ili ne slede. Da biste ovo ostvarili, morate živeti i raditi po principu – za mnom, a nikako – napred!
Zahvaljujući tome, bićete u mogućnosti da kreirate ambijent, odnosno kulturu, koja će biti snažnija od svake strategije. Kultura jede strategiju za doručak!
Koje ciljeve Srpskog udruženja profesionalaca biste opisali kao ključne u narednom periodu? Šta je to što biste poručili sadašnjim, ali i budućim članovima?
Održivost, kontinuitet, trajanje!
I ova kriza će proći, a posle nje će doći neka nova. I tako ukrug. Učite, razvijajte se i u krizama i kada je „sve ok“. Razgovarao sam sa prijateljima o tome šta za njih znači pojam održivost. Zajednički smo došli do zaključka da je u današnjem trenutku neophodno da svaku odluku koju donosimo, delom baziramo na razmišljanjima i željama namenjenim našim praunucima. To je ono što doprinosi održivosti!