Globalna pandemija je promenila našu stvarnost, što je imalo značajan uticaj na sve aspekte poslovanja. U okolnostima u kojima su preko noći počela da važe drugačija pravila, nije bilo lako doneti strateške odluke i obezbediti sve preduslove za uspešan tržišni nastup. O stvarima koje smo naučili u prethodnom periodu, ali i načinima putem kojih možemo spremnije reagovati na izazove koji tek dolaze, sa nama razgovara Jadranka Čolaković, ekspert za nabavku u kompaniji Knjaz Miloš.
Koliko su dostupna znanja i dobre prakse u organizaciji efektivnih i efikasnih lanaca snabdevanja? Šta je to što biste izdvojili kao pozitivno, a šta je to u čemu vidite najveći prostor za unapređenje?
Nažalost, kroz sistem formalnog obrazovanja nisu zastupljena učenja o postavci lanaca snabdevanja. Kompanije uspostavljaju svoje modele lanaca na bazi iskustava koja su protkana kako greškama, tako i uspesima. Od 2016. godine smo pokrenuli SUPLS upravo sa namerom da profesionalci iz kompanija dele znanje i uče jedni od drugih. Lanci Snabdevanja se unapređuju kontinuirano ali ova pandemija traži još brže promene. U agilnosti i integralnom pritupu (End2End) u celom lancu snabdevanja – od potrošača do dobavljača, nalazi se ogroman prostor za unapređenje.
Uspešna organizacija nabavke zahteva dobro optimizovane procese i stalno osluškivanje tržišta. Koliko su se stvari promenile u okolnostima pandemije i kako kao profesionalac gledate na to?
Uspeh preduzeća u velikoj meri zavisi od organizacije i upravljanja poslovnim procesima, koji su elementarni deo svake organizacione strukture. Za proces kažemo da je optimizovan ukoliko na efektivan i efikasan način ostvarujemo poslovne ciljeve. Kontinualno poboljšanje procesa predstavlja zapravo njegov sastavni deo. Kako bismo obezbedili neprestano unapređenje nabavnog procesa potrebno je upravo to što je i spomenuto u pitanju – stalno osluškivanje tržista i pravovremena reakcija.
Tržište čini skup različitih elemenata, poput potreba potrošača, tehnološkog razvoja, globalne i lokalne ekonomske situacije idr. Pandemija je, zapravo, odličan test za sve nas, naročito u proizvodnim kompanijama. Na njenom početku susreli smo se sa velikim izazovom u snabdevanju, usled ograničenja koje nam je donelo zatvaranje granica. Da nismo bili agilni i proaktivno reagovali na novonastalu situaciju, rizikovali bismo da ugrozimo snabdevanje i sam proizvodni proces. Agilnost i kreativnost su, čini mi se, ključne u ovim okolnostima. Za nabavku, kao sektor podrške čitavoj organizaciji, važno je da brzo nudi kvalitetna, alternativna rešenja. Naučili smo, takođe, da je važno da se okrenemo lokalnoj industriji i dobavljačima. Odlična je prilika da razvijamo nove, ali i unapređujemo postojeće odnose sa svima u lancu, kako eksterno, tako i interno. Čiin mi se da smo više nego ranije „otvoreni“ za alternative i inovacije, u svim segmentima. I to me zaista raduje.
Globalni makro rizici nisu zaobišli ni naš lanac snabdevanja. Upravljanje rizicima i troškovima nabavke je svakako prioritet prilagođavanja novoj ekonomskoj realnosti.
U kojoj meri je aktuelna situacija otežala strateško planiranje? Kako pronaći balans između trenutnih reakcija i dugoročnih projekcija?
Širom sveta, kompanije su osetile uticaj Covid-19 pandemije. U jednom trenutku skoro sve su bile u „on hold“ modu. Mnogi strateški planovi zaustavljeni su i fokus je preusmeren na to kako najadekvatnije odgovoriti na krizu i održati biznis. I u ovom trenutku puno je pitanja na koja nemamo jasan odgovor. Koliko će još vremena proći dok se širenje virusa ne uspori? Da li nas čeka još jedan lockdown? Kada će potrošači nastaviti sa rutinama, i kako će te nove rutine izgledati?
Iako su nam odgovori na ova pitanja nepoznati, strateško planiranje važnije je nego ikad. Strategije se, svakako, razlikuju od industrije do industrije i od kompanije do kompanije, ali je značajno napraviti nekoliko koncepata, odnosno scenarija koji će na različite načine sagledati gore pomenuta pitanja.
Upravljanje rizicima je jedan od načina za uspešnije balansiranje i upravljanje lancima snabdevanja. Svakako se ovim metodama samo značajno smanjuju rizici za biznis. Jer, ko je predvideo koronu u svojoj matrici poslovnih rizika?
U momentima kada gotovo ništa ne može da nas iznenadi, od krucijalne važnosti je da budemo spremni da reagujemo na sve promene.
Sa kojim izazovima se u vašoj poslovnoj svakodnevnici najčešće srećete? Koliko je važno da se u traganju za njihovim odgovorima fokusiramo na održiva rešenja?
Primarni izazov u našoj organizaciji bio je da sačuvamo zdravlje svih zaposlenih. Tome smo aktivno posvećeni od početka pandemije. Želim da verujem da su na isti način postupile i ostale kompanije.
Globalni makro rizici nisu zaobišli ni naš lanac snabdevanja. Upravljanje rizicima i troškovima nabavke je svakako prioritet prilagođavanja novoj ekonomskoj realnosti. Uzimajući u obzir neuravnoteženost potražnje kao i nepouzdanost isporuke, razumete da ovo nije nimalo jednostavan proces. Veliki je izazov bilo i prilagođavanje na novonastale okolnosti u radnom okruženju. Gotovo u momentu prekinuli smo sa direktnim kontaktima, kako sa kolegama tako i sa eksternim saradnicima. Socijalni aspekt je itekako važan, pa čak i kontekstu produktivnosti.
Ukoliko bismo uporedili današnji odgovor na pitanje „šta su to održiva rešenja“, sa odgovorom na isto pitanje, pre godinu dana, verujem da bi se on umnogome razlikovao. U momentima kada gotovo ništa ne može da nas iznenadi, od krucijalne važnosti je da budemo spremni da reagujemo na sve promene. Čini mi se da je to jedino održivo. Taj prvi odgovor na promenu je ključan. Od njega će zavisiti i uspešnost svih narednih koraka, u kontekstu očuvanja proizvodnih procesa i cash flow-a.
Kako vidite doprinos Srpskog udruženja profesionalaca u lancu snabdevanja u domenu razvoja standarda koji mogu ukazati na postulate dobre prakse u različitim industrijama?
Nije slučajno što nam u nazivu stoji „ udruženje profesionalaca“. Zaista se okupio tim sjajnih ljudi sa izuzetnim znanjem. I ono što je još važnije, spremni su da to znanje i podele. Udruženje kroz različite aktivnosti (radionice, webinari, forum) obrađuje aktuelne teme iz domena lanca snabdevanja. Na pomenutim susretima imamo priliku da situacije i izazove sagledamo iz nekoliko uglova, da naučimo nešto novo a ujedno su inspirativni za dalji rad i razvoj – kako organizacije tako i pojedinca.
Udruženje se povezalo i sa obrazovnim institucijama. Studenti osnovnih studija na FON-u već su imali prilike da posete jednu fabriku i direktno se upoznaju sa proizvodnim procesima u FMCG industriji. Ovo je izuzetno važno uzimajući u obzir da naš obrazovni sistem, takav kakav je, ne pruža formalno obrazovanje iz oblasti lanca snabdevanja. Raduje nas da na ovakav način mladima približimo upravo postulate dobre prakse, koje će, nadamo se, sutra koristiti i u sopstvenom radu.