Logistika je jedan od ključnih poslovnih procesa, a njen razvoj i optimizacija ostvaruju snažan uticaj na uspešnost ostvarenja postavljenih ciljeva. Kada danas govorimo o logistici, mi zapravo govorimo o složenom spoju tehnologije i ljudskog faktora, pri čemu se ni u jednom trenutku ne sme odustati od konstantnog traganja za dodatnim razvojnim potencijalima. Upravo ovo su teme o kojima sa nama razgovara Milan Ilić, menadžer logistike u kompaniji Moravacem.
Govoriti o lancu snabdevanja bez osvrta na logistiku je praktično nemoguće. S obzirom da ona spada u vašu užu ekspertizu, možete li nam nešto više reći o njenoj složenosti i uticajima na različite aspekte poslovanja?
Tako je. Gledajući iz ugla lanca snabdevanja, logistika predstavlja onaj operativni deo. Moje iskustvo je takvo da kroz lance snabdevanja vidim planiranje kompletnim informacionim i robnim tokovima, dok je logistika tu da to operativno sprovede. Jedno bez drugog ne ide, dopunjuju se. Sa druge strane, operacionalizovati sve je dosta izazovno jer su ciljevi logističkih podsistema u koliziji. Imate zalihe i skladištenje, pa transport i zalihe, ali optimizacija i kontrola logističkog toka je nešto što na dnevnom nivou predstavlja konstantan imperativ.
Šta biste na bazi vašeg dosadašnjeg iskustva izdvojili kao primer dobre prakse, a na šta bi ste ukazali kao potencijalni problem, odnosno prostor koji je potrebno unapređivati?
Kao primer dobre prakse bih pomenuo kombinovanu strategiju distribucije kod proizvodnih sistema. Trend outsourcing-a koji je prisutan i kod nas svakako podržavam, ali sliku treba sagledati šire i tek nakon ozbiljnije analize doneti stratešku odluku. Ne treba apriori odbaciti sopstvene kapacitete. Miks može da bude dobitna kombinacija. Ali, da biste imali sopstvene logističke kapacitete, morate da gradite ljudske resurse i razvijate kadrove – jer bez ljudi nema ničega. Stvaranje dobrih kadrova traži vreme, ne ide ništa preko noći. I tu u današnje vreme nastaje problem – kada je sve trebalo da bude gotovo još juče. Zato napominjem da je to strateška odluka. Novac nikada nije bio jeftiniji, oprema je dostupna na tržištu. Dakle, doći do “hardvera“ je relativno lako, ali na terenu “softvera“, odnosno ljudi, suočavamo se sa izazovom broj jedan – pitanjem ko će sve to lepo da ukomponuje, organizuje i poveže u dobitnu kombinaciju.
Da li su okolnosti u kojima se danas nalazimo donele neke nepredviđene izazove u oblasti logistike? Kako možemo odgovoriti na njih i da li oni mogu imati značajniji uticaj na budućnost struke?
Današnja situacija je promenila ceo svet, pa i logistiku. Sa druge strane, otvara se bezbroj novih mogućnosti za dalji razvoj. Po mom skromnom mišljenju, nalazimo se na tački velikog preokreta. Ništa neće biti kao ranije. Ova vremena, od ljudi traže veliku fleksibilnost i spremnost na promene. Opstaće samo oni koji su na njih spremni. Logistika je oblast koja će u novim poslovnim modelima još više dobiti na značaju. Ne želim da zvučim arogantno, ali logistiku i supply chain management vidim kao ključne poslovne procese u budućnosti – jer oni integrišu sve ostale procese u jedan.
Umrežavanje kao neformalni vid integracije unutar oblasti poput lanca snabdevanja i logistike može da doprinese sveobuhvatnom napretku, kreiranju dodatne vrednosti i povećanju kvaliteta usluge.
Koliko nam tehnologija može olakšati upravljanje logističkim procesima, i može li se danas govoriti o njima bez integracije različitih inovacija i tehnoloških rešenja?
Nova tehnologija nam otvara nove horizonte. Svedoci smo implementacije 5G mobilnih mreža, big data i blockchain tehnologije i veštačke inteligencije. Sve one idu u smeru dalje integracije, planiranja i monitoringa u realnom vremenu. Stvaraju se uslovi za kompletnu digitalizaciju logističkih procesa. Nova tehnologija otvara i mogućnost optimizacije troškova logistike, smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu i kreiranja održivih logističkih sistema. Jasno je da „prljava tehnologija“ odlazi u prošlost, vreme električnih, hibridnih i alternativnih goriva je već realnost, a mnoge napredne zemlje su postavile ciljeve da u periodu od 2025. do 2035. u potpunosti prevaziđu zastarele koncepte. Teretna vozila bazirana su na dizel tehnologiji, a trenutno ima nekoliko pravaca sa različitim alternativnim gorivima, kao što su prirodni gas, hibridna vozila, vodonik. Trenutno se bavim pilot projektom upotrebe komprimovanog prirodnog gasa u distribuciji cementa i mogu da potvrdim da ova tehnologija obećava. Projekti digitalizacije logističkih procesa i poslovanje bez papira umnogome povećavaju svest i potrebu za održivim razvojem, otvarajući nam prostor za nova iskustva u praksi.
Da li je promocija dobre prakse i umrežavanje profesionalaca put koji može uticati na opšte unapređenje kvaliteta poslovanja u različitim oblastima lanca snabdevanja? Kako vidite ulogu SUPLS u tome?
Umrežavanje kao neformalni vid integracije unutar oblasti poput lanca snabdevanja i logistike može da doprinese sveobuhvatnom napretku, kreiranju dodatne vrednosti i povećanju kvaliteta usluge. Neprofitno profesionalno udruženje kao što je Srpsko udruženje profesionalaca u lancu snabdevanja, jedan je od nacionalnih i regionalnih integratora na tom polju. Od samog starta, Udruženje je fokusirano na promociju dobre prakse i nesebično deljenj znanja i iskustva među kolegama. Trenutno sam angažovan u logistici građevinskih materijala, tako da su mi iskustva i posete u FMCG grani bile od velikog značaja. Takođe, moram pomenuti i dobre prakse koje smo mogli da vidimo – poput planiranja proizvodnje na osnovu zahteva tržišta (prodaje) – S&OP, primena koučing alata u razvoju lean kulture, prakse u procesima pregovaranja, sistemima BZR-a, change managementu i 3PL logistici.